ALISA U SEPTIČKOJ JAMI

Ja smatram da u slobodu mišljenja spada i pravo slobode da ne samo da ne prihvatamo, već nećemo ni da čujemo tuđe mišljenje.

Sloboda mišljenja bez slobode izbora nije kompletna sloboda, a bez kompletne slobode rizikujemo tiraniju: tiraniju mišljenja onih koje uopšte nismo pitali za mišljenje niti nas njihovo mišljenje interesuje, a koji su obično najnavalentniji trošači našeg vremena i ispirači naših mozgova.

To ne bi bio veliki problem da se radi o nekom dobrom mišljenju, pa da se počastimo, da nešto naučimo, da se informišemo, da njihove misli i mišljenja impresioniraju, provociraju, ali ultimativno pozitivno i dobro utiču na nas bez obzira koliko se u početku čine toksičnim, kiselim, paprenim, pikantnim…

Hoću da kažem: ja sam svjestan da lijek ili nešto što je zdravo obično nema lijep okus, da je povrće da bi raslo prethodno potrebno nađubriti, ali to ne znači da moramo jesti govna da bi se osjećali bolje.

Govana je ionako previše u opticaju. Ona se podrazumijevaju. Svi želimo da ih se riješimo, da ih nekuda kanaliziramo, da ih svjesno ignorišemo – ako ništa drugo. Upravo zato je potpuno nepotrebno istresati ih po drugima i upirati prstom pritom zanemarujući činjenicu da svi skupa sjedimo na dnu prilično zasićene septičke jame.

Da. Svi smo govna – ima li šta novo Alisa?!

E to je pitanje. Pitanje za mišljenje na koje bih želio čuti interesantan odgovor koji bi me mentalno izvukao na tren iz ove septičke jame ogledala.